Notice: Trying to get property 'EMAIL' of non-object in /home/mbitrs/sajtovi/kkpobednik011.rs/plugins/p01-contact_gs.php on line 69
Ugljeni hidrati - kk pobednik 011 beograd Ugljeni hidrati - kk pobednik 011 beograd

Ugljeni hidrati


Notice: Undefined variable: showLanguage in /home/mbitrs/sajtovi/kkpobednik011.rs/plugins/i18n_specialpages/specialpages.class.php(245) : eval()'d code on line 15

Ugljeni hidrati

METABOLIZAM UGLJENIH HIDRATA (ŠEĆERA)

VARENJE UGLJENIH HIDRATA

Metabolizam ugljenih hidrata počinje odmah po uzimanju hrane, već u usnoj duplji. Jedan od najznačajnijih enzima prisutnih u pljuvačci je alfa amilaza pljuvačke ili po starijem nazivu ptijalin. Ovaj enzim, tokom žvakanja natapa zalogaj i započinje razlaganje škroba (amylum) u prostije oblike šećera. Ovde posebno treba da se naglasi, da je žvakanje hrane izuzetno važan korak u procesu varenja hrane, kome treba da se posveti dovoljno pažnje.

Smatra se daje potrebno najmanje 20 - 50 puta sažvakati svaki zalogaj pre nego što se proguta, no nažalost, osim istočnjaka, koji neguju kult gotovo ceremonijalnog uzimanja hrane, ovoj fazi ishrane se na našim prostorima, danas, ne poklanja dovoljno pažnje. A narodna mudrost iz naših krajeva kaže: "kora hleba treba da se žvaće dok ne bude slatka kao šećer". Ova konstatacija verno odslikava ulogu enzima alfa amilaze iz pljuvačke. Naime, ovaj enzim može da deluje samo u blago alkalnoj sredini, dok se u kiselom želudačnom sadržaju inaktiviše, tačnije već oko pH vrednosti ispod 4. Pošto je kiselost želudačnog soka na početku uzimanja hrane znatno veća, oko pH 1-2, alfa amilaza se odmah inaktiviše, te se proces razlaganja škroba, započet u ustima, u želucu prekida. Kod brzog gutanja hrane bez dovoljnog žvakanja amilaza ne može da razvije svoju aktivnost, pa se varenje složenih ugljenih hidrata (skroba) svaljuje na pankreasnu amilazu. Tek dolaskom hrane u dvanaestopalačno crevo (duodenum), pod dejstvom pankreasne amilaze nastavlja se razgradnja škroba. Ona se dovršava u gornjim delovima tankog creva (jejunuma) pod dejstvom enzima laktaze, maltaze i glukozidaze.

Stvoreni oligo - i disaharidi se pretvaraju u takozvane proste šećere ili monosaharide od kojih su najznačajniji:

  • grožđani šećer (glukoza),
  • voćni šećer (fruktoza) i
  • mlečni šećer (galaktoza).

Ovi prosti šećeri se uz utrošak hemijske energije aktivno transportuju iz crevnog sadržaja u krvotok, radom sluzokože zida tankog creva. Krv raznosi glukozu do svih ćelija tela, jer je grožđani šećer glavni izvor energije, za obavljanje ćelijskih funkcija. U tome prednjače upravo ćelije mišićnog tkiva. Fruktoza i ostali šećeri ne mogu direktno da se koriste u ćelijama, stoga, odlaze u jetru, gde se pretvaraju u rezervni vid šećera (glikogen) koji je, ustvari, polimer glukoze. Glikogen mogu da sintetišu i mišići, i ovaj rezervni vid energije, stvoren u dovoljnim količinama, osnovni je preduslov dobrog funkcionisanja mišića, posebno u sportista. Rezervna energija, u obliku glikogena je neophodna za održavanje relativno stalnog nivoa šećera u krvi (glikemije), jer su moždane ćelije veoma osetljive na nedostatak energije, odnosno na pad količine šećera u krvi. Tako, između obroka rezervni šećer, glikogen, se razlaže (glikogenoliza) i, pretvara u glukozu, što sprečava gladovanje moždanih ćelija. Kada se rezerve glikogena u jetri iscrpe, a telo i dalje ne dolazi do hrane (gladuje), započinje proces sinteze glukoze iz drugih, gradivnih ili energetskih materija, kao što su aminokiseline odnosno masne kiseline. Ukoliko bilo koji od nabrojanih procesa ne funkcioniše besprekorno, nastaje pad šećera u krvi (hipoglikemija). Težak stepen hipoglikemije može da se završi gubitkom svesti (komom) zbog poremećaja funkcionisanja nervnih ćelija i mozga u celini.



Write a New Comment
 If you cann't see Verification Code clearly.
Write Verification Code(Required field)